Dom za stare KerVita
Tehnika za čišćenje i dezinfekciju izrađena individualno i precizno u milimetar
U kvartu Vilhelmsburg, na poluostrvu Fedel i u harburškoj unutrašnjoj luci je između 2006. i 2013. realizovano više od 60 projekata.
Jedan od njih je: dom za stare Am Inselpark. Njegov nosilac: KerVita. Preduzeće koje u svom naslovu ima rečenicu „Sa sigurnošću živeti bez brige” ubraja se i iskusne organizacije u svojoj branši. Osnovala ga je porodica Kerling 2005. godine i specijalizovano je na planiranje, izgradnju i vođenje uređaja za stacionarnu zdravstvenu negu.
U severnoj Nemačkoj imaju već jedanaest lokacija. Do 2015. bi trebalo da se otvori još pet dodatnih domova za stare osobe. Na svim lokacijama važi KerVita kodeks koji se ne upotrebljava samo pred članovima porodica koji žele da vide profesionalnu brigu o svojim starima, nego je to i obećanje koje vredi za sve klijente – a tu se ubrajaju i zaposlenici.
Dom za stare Am Inselpark još ne radi sa punim kapacitetom. Trenutno se ovde udobno smestilo 54 stanara, do sada je ovde ukupno negovano 100, a mnogi od njih su se zadržavali samo kratko. Većini je potreban samo niži stepen zdravstvene nege, jer je to normalna stvar kada počne deo života u kojem nam je potrebna pomoć i kada treba da se odlučimo za novi dom za negu.
Za zgradu bez pravih uglova je izrađena individualna tehnika za čišćenje i dezinfekciju
Gotovo netaknute izgledaju i radne prostorije za negu, koje su ovde – kao i inače u svim KerVita objektima – opremljene proizvodima marke MEIKO.
No možda je ovde sve savršeno pospremljeno jednostavno zbog ambicioznog tima.
Rukovodstvo se u ovom području odlučilo za tehnologiju proizvođača tehnike za čišćenje i dezinfekciju iz Ofenburga, „jednostavno zato što su sa njom ostvarena najbolja iskustva koja su utkana i u okvirni ugovor”, kaže Jens Jacobsen iz MEIKO-vog fabričkog predstavništva u Hamburgu.
Međutim, to ovde u Vilhelmsburgu i nije bio jedini razlog. Arhitekt doma za stare am Inselpark na mnogim mestima je upotrebio organske oblike.
Zgrada kao da je ucrtana snažnim pokretom ruke u ovaj deo grada, što se pri opremanju radnih prostorija za negu odrazilo u tome da na spoljašnjim zidovima nema nijednog pravog ugla.
„Imali smo veliki zadatak da postignemo apsolutno precizne dimenzije”, priseća se Jens Jacobsen i u istom dahu hvali odeljenje za tehničku realizaciju u Ofenburgu, kao i kolege iz proizvodnje koji su isporučili korita za izlivanje, tehniku za čišćenje i dezinfekciju kao i pripadajuću radnu ploču u savršenim dimenzijama, sve individualno izrađeno tačno u milimetar, koji sada predstavljaju središte radne prostorije za negu.
